Teorija i praksa REBT-a

REBT je prva i izvorna forma kognitivno-bihejvioralne terapije, koju je 1955. godine utemeljio dr Albert Elis, njujorški klinički psiholog. Zasnovana je na mnogobrojnim filozofskim i psihološkim idejama, koje su formulisane u jasne teorijske pretpostavke. Zahvaljujući veoma fleksibilnom i integrativnom okviru specifične teorijske pretpostavke REBT-a se lako kombinuju sa saznanjima iz širokog spektra kognitivno-bihejvioralnih terapija u tretiranju pojedinih problema i poremećaja. Osnovna premisa REBT-a jeste da ljudi imaju izbor da na nepovoljne životne događaje reaguju zdravim ili nezdravim emocijama. Nezdrave emocije nisu rezultat nepovoljnih okolnosti već načina na koji ljudi konstruišu svoj pogled na te okolnosti preko jezika, značenja, svojih uverenja i filozofija o svetu, njima samima i drugim ljudima. Ukoliko su uverenja osobe o nepovoljnim događajima rigidna i iracionalna, njene reakcije na te događaje uglavnom su samoosujećujuće i destruktivne. Suprotno tome, ako su uverenja osobe fleksibilna i racionalna, njene reakcije su uglavnom samopomažuće i konstruktivne. REBT je stoga usmeren na identifikovanje i preispitivanje tih samosabotirajućih uverenja osobe i njihovo zamenjivanje racionalnim uverenjima koja vode boljim emocionalnim i bihejvioralnim ishodima. Usvajanje racionalnih uverenja o sebi, drugim ljudima i životu dovodi do eliminisanja simptoma i do značajno kvalitetnijeg i ispunjenijeg života. Tokom terapijskog procesa koriste se mnogobrojne kognitivne, emotivne i bihejvioralne metode i aktivnosti uz puno angažovanje klijenta u seansama i između seansi, što značajno uvećava efikasnost ovog metoda. Krajnji cilj terapije je da usvojeni adaptivni obrasci mišljenja rezultiraju vidljivim i stabilnim promenama u emocionalnom reagovanju i ponašanju osobe.

Comments are closed.

  • Stay Connected